|
|
|
|
Мапа |
мапа
ситуационог плана |
црква |
пријемница |
кућа |вајат |
качарска радионица |
зграда са крстовима |
млекар |
пекара |
амбар |
салаш |
грнчарска радионица |
зграда - скривница |
уљаник |
качара |
мишана |
стаја |
ковачка радионица |
кулача |
колиба |
кућер |
дворана |
летња позорница |
продавница |
крчма |
конак |
|
Црква Светих апостола Петра и Павла
Уобичајени распоред икона на олтарској прегради карактеристичан је за
традиционална решења српских храмова из времена турске окупације. Ово
најраније познато дело Симеона Лазовића настало је у две фазе. Прве осликане
иконе, завршене 1764. године, носе обележја поствизантијске уметности,
инспирисане српским средњовековним сликарством, док су на другој скупини из
почетка осме деценије, већ присутна нова барокна схватања.
|
|
|
Црква Светих апостола Петра и Павла
На узвишењу у центру села налази се зидана једнобродна црква, без куполе,
под двоводним кровом са призиданим двоспратним звоником на западној страни.
Посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. Њена изградња и осликавање
икона на олтарској прегради датују се у 1764. годину, како је записано на
царским дверима уз потпис сликара икона Симеона Лазовића. Подаци о
приложницима и ктитору храма исписани су на централном надверју са
представом Недремано око, на иконостасу. Поред цркве је сеоско гробље. |
|
Протојереј Георгије Смиљанић био је родоначелник познате свештеничке
фамилије Смиљанића, која је кроз 8 генерација дала 16 свештеника
сирогојнској и другим околним црквама. Користећи податке из сачуваних
синђелија, протокола, записа и других историјских извора и на основу
аналогија, извршена је реконструкција првобитног изгледа сирогојнске цркве.
Скромна архитектура оживљена је у унутрашњости низом прислоњених лукова на
бочним зидовима и фризом слепих аркадица на фасадама под кровним венцем у
знак поштовања средњовековне српске традиције монументалних сакралних здања.
Под стрмим, високим дрвеним кровом, уз зидану грађевину био је смештен и
дрвени трем налик традиционалним брвнарама које су за свакодневни живот
градили народни неимари. У начину грађења и типу цркве препознаје се
херцеговачко порекло становништва, које је цркву градило. |
Иконостас цркве Светих апостола Петра и
Павла
|
|
|
|
|
|
|