Музеј на отвореном у Сирогојну једини је музеј ове врсте у Србији и Црној Гори. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника. Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII века и Музеја на отвореном стављен је под заштиту закона као културно добро – споменик културе од изузетног значаја. У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је 1992. године установа Музеја на отвореном. Као члан Асоцијације сродних музеја Европе, Музеј у Сирогојну своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације ICOM-а и основним поставкама европске скансенологије.

Историјат музеја
 

Први музеј на отвореном направљен је у Шведској 1891. године. Идеја за формирање музеја јавила се као последица свe већег интересовања за традиционално сеоско градитељство и начин живота који су уочени на светским изложбама у Паризу и Бечу. Убрзо потом настао је велики број сродних културних средишта за очување и представљање традиције широм Скандинавије и западне Европе. У другој половини 20. века формирају се сродни музеји у источноевропским земљама, али и на другим континентима.

Подизање једне од кућа у Музеју