Посебан део домаћинства, сточарски стан гради се у планини где у току лета чобани бораве са стоком. Састоји се од две колибе, (које по свему личе на куће, али су знатно мањих димензија и са мање опреме) и кућера, покретне кућице – кревета на саоницама за чобанина да би могао стално бити у близини стада оваца.

У близини колиба реконструисана је кулача – примитиван сточарски стан купастог облика.

Све зграде су опремљене аутентичним покућством, посуђем, уређајима, справама, оруђима и алатима.

Десетина зграда, такође оригиналних, делимично су преуређене и прилагођене различитим потребама и програмима Музеја (Пријемница, Дворана, Продавница производа старих заната, Крчма и Конаци).

Стална музејска поставка

На благој падини, у близини цркве Светих апостола Петра и Павла, смештени су аутентични објекти пренети из златиборских села. Изабране грађевине представљају богатсво архитектуре и развој културе становања златиборског краја, а уједно показују друштвене и привредне односе на селу.

Златиборску брвнару у поређењу са градитељством простране динарске области, чији је део, издваја потпуно заокружено просторно и конструктивно решење. Знање и вештина с којом је обрађено дрво, основни, а често и једини грађевински материјал, достигли су висок степен, што је ова сразмерно мала и скромна здања сврстала у ред значајних градитељских остварења.

Сталну музејску поставку чине две златиборске окућнице, дворишта са стамбеним и привредним зградама какве су у другој половини 19. и почетком 20. века имале задружне сеоске породице.

У окућницама се налази по једна златиборска дводелна кућа са високим четворосливним кровом. Уз кућу су зграде – вајати у којима су спавали и чували своје личне ствари млађи брачни парови задружне породице. Домаћинства имају млекар, амбар, кош – салаш за кукуруз, качару са казаном за печење ракије, хлебну пећ, пчелињак и мишану за сушење шљива. Стаје за стоку саграђене су издвојено од основног дворишта.

Стална музејска поставка